У нашој земљи се кантарион углавном сакупља из природе, али се може гајити и у плантажној производњи на домаћинствима као усев за додатни приход. Кантарион нема велике захтеве у погледу климе и земљишта. Добро подноси ниске температуре , али тражи доста светлости. За водом нема веће потребе, јер у корену задржава резерву. Успешно се може гајити на свим земљиштима осим забареним.



Гаји се у монокултури и на истом земљишту може остати и до 10 година. Засад се формира сетвом семена. Сетва за расад изводи се у мају, а обавља се у хладним лејама. Минимална температура за ницање мора бити 11 ° Ц. Пошто биљке боље клијају на светлу, семе се не покрива слојем земље, већ се благо притисне ради бољег контакта са земљишном влагом. У току лета изникле биљчице се заливају, плеве и прихрањују. За сетву 1 м2 потребно је око 0,5 г семена, што даје око 300-400 садница. Кантарион се расађује у јесен. Биљке се саде по шеми 50-70 x 30-40 цм.

У првој години раста биљка углавном успоставља коренов систем. Зрелост достиже и почиње да плодоноси са две године. У старим засадима изводе се 2-3 окопавања годишње. Прихрањивање се обавља уношењем КАН-а у количини од 100-150 кг / ха. Жетва се изводи машински.


Због свог лековитог својства употребљава се:

- За лечење анксиозности (унутрашњи страх), нервозе, немира, лакших депресија, поремећаја спавања и других психовегетативних сметњи
- За лечење сметњи које имају жене у менопаузи
- Код лечења чира на желуцу и дванаестопалачном цреву,
- Код ноћног мокрења деце,
- За лечење опекотина И степена (јер делује стимулативно на регенеративне процесе), недовољно зараслих рана после операције, озледене коже, подлива, убоја, уганућа и нагњечења,
- Код лечења виралних и ретровиралних инфекција ХИВ / АИДС
- Код лечења пролива,
- Код лечења упалних процеса у стоматологији,
- Код упалног, дегенеративног и метаболичког реуматизма (гихт), артритиса, те болних синдрома кукова, колена, рамена и крста,
- Против цревних паразита,
- Код неуралгије нерва лица,
- Против натечене јетре, болести слезене и лошег рада жучи,
- Код лечења гениталног и лабијалног херпеса,
- За заштиту коже (утрљавање код суве коже, рагаде, љускаве коже, бубуљица, акни и чирева)



Кантарион се користи као зачин, чај, вино од кантариона и као кантарионово уље

Зачин:
Користи се као зачин за рибу, јела од меса и поврћа. Налази примену у прехрамбеној индустрији. Поправља укус и боју, па се заједно са другим зачинским травама користи у ароматизацији тоника.

Чај од кантариона:
У 2 дл вреле воде стави се 1 кашика иситњененог сувог цвета кантариона, помери се са ватре и поклопљено остави да одстоји 10-15 минута. Процеђено се пије 3 пута дневно код: гастритиса, чира на желуцу, пролива, код болести јетре, жутице, упале мокраћне бешике, нервних болести, главобоље, бубрежних тегоба, менструалних тегоба, слабокрвности, кашља и др.. Може се користити у комбинацији са другим травама и лековима.

Вино од кантариона:
За лековито вино потребно је 40 грама цветова који се прелију литром квалитетног вина, и смеша пусти да одстоји на топлом месту 30 дана. После тога вино треба добро оцедити и мало засладити. За боље варење пију се 2 чашице дневно пре јела.

Кантарионово уље:
250г свежих цветова кантариона потопити у 1 литар хладно цеђеног маслиновог уља, додати 60г саситњеног натријумсулфата, оставити на сунцу 6 недеља, уз повремено мућкање, па прцедити кроз газу. Кантарионово уље. последњих година званично налази примену у научној медицини, ветерини, козметици и фармацији. Примењује се локално (највише за масаже, облоге) и орално (зачин, пиће и лек). Оно је најбољи лек против опекотина добијених од сунца, па чак и код тежих облика опекотина. Кантарионово уље се посебно препоручује у нези и заштити осетљиве коже.

Токсичности
Кантарион је давно познат као лековита биљка. Ипак он у себи садржи две хемијске супстанце: хиперицин и хиперициум, које изазивају отровно деловање. Претпоставља се да су недозреле бобице најотровнији део кантариона . Зато га не треба сакупљати кад прецветају. Кантарион не треба користити за време трудноће и лактације (дојења). Дуготрајна интерна употреба кантариона у облику чаја или уља може довести до преосетљивости коже на сунце. хиперицин изазива фотосензибилност ( појачава дејство ултравиолетног зрачења) па се на кожи лица светлијег тена могу јавити опекотине. Као нуспојава прво се јавља отеченост усана. Зато током терапије кантарионом треба избегавати сунчање или одлазак у соларијум.


дипл. инг Јоргованка Влајковац